петак, 2. мај 2014.

Политичко самоспаљивање шефа тузланског СДП-а

Никада не псујем, тако сам васпитана.Али, ових дана, док зову новинари да прокоментаришем писма и иницијативе копредсједавајућег Представничког дома, СДП-овца, Дениса Бећировића, падам у искушење да одговорим кратко, српски:''Док пси лају, каравани пролазе!''

Некада перспективни СДП-овац, а данас СДП-овац кога би и они најрадије да се отарасе, умислио је да је велики државник, последњи бастион одбране БиХ (појма немам од кога је брани), и да га у ЕУ неко озбиљно доживљава и чита његова писма, па је последњи пут писао на адресе ЕУ, ОХР-а и појма немам кога још.На свим тим адресама одавно је изгубио кредибилитет!

Како да има кредибилитет политичар који пише предсједнику парламента европске државе (Шведске) и протествује против рада тамношњег јавног сервиса!? У демократским државама јавни сервиси су ослобођени сваког утицаја државе, политике и маркетинга, и политичар који би покушао да се умијеша у њихов рад истог момента би и завршио своју каријеру. Е можете ли замислити чуђење и шок Швеђана који су прочитали писмо Бећировића, навикнутог да његова партија до скоро уређује јавни сервис ФБиХ.Не само да је обрукао себе, него је обрукао читаву БиХ!

Како да има кредибилитет политичар који своју функцију изједначава са БиХ, па легитиман захтјев за смјену у писмима карактерише као ''удар на БиХ'', ''црвену линију преко које се не смије прећи'' итд!? Најсмјешније ми је тада било што је ову иницијативу СДС-а оцијенио као ''инструисану из Београда'' у коме никада нису ни чули за њега. А, истине ради, ево, открићу: док сам уживала на годишњем одмору и шетала плажом Јадрана, новинари су ме питали да прокоментаришем Бећировићево скарадно писмо, овај пут, предсједнику српског парламента Небојши Стефановићу. Одговорила сам кратко: '' Покренућемо иницијативу за његову смјену!''. Толико о ''регионалном значају'' политичара који се никада није ослободио провинције.

Данас ме опет новинари зову и питају за двије нове Бећировићеве иницијативе које ће се наћи на сљедећој сједници Представничког дома. Једном се тражи оснивање Врговног суда БиХ, другом Министарства пољопривреде. И сам Бећировић зна да их може ''окачити мачку о реп''.

Чему служе овакве иницијативе? Биће да се некада ''млада нада СДП-а'' негдје изгубила у лавиринтима политике и власти, па мисли да се бирачима пред октобарске изборе може додворити иницијативама за које и сам зна да никада неће добити подршу из Републике Српске.Нада ће да ће се у њиховим очима осликати као велики државник, градитељ БиХ... Но хоће ли ове иницијативе нахранити раднике тузланске Дите, Коњуха, Полихеме? За њих, алфа и омега тузланског СДП-а, Денис Бећировић нема одговора. Не могу ове иницијативе напунити фрижидер, платити рачуне; њима се не може овјерити здравствена књижица нити повезати радни стаж. Макар толико Бећировић је морао научити током фебруарских протеста!
Сваки иоле озбиљнији политичар знао би из фебруара извући лекцију! Схватио би да се од њега очекује да ријеши конкретне проблеме људи који немају шта да једу, који су годинама и деценијама на улици! Схватио би да је крај политике ''бацања прашине у очи''!

Шта његови бирачи мисле о оваквој политици показали су 7. фебруара. Када су палили Владу Тузланског кантона, СДП-овог бастиона чији је шеф Бећировић, они нису палили само зграде, него су у пепео слали и политику која их је довела у ту позицију да немају шта да једу. Зато, Бећировићева порука тим људима:''Врховни суд и Министарство пољопривреде, које Српска не прихвата, намажите на корицу хљеба, а ако немате хљеба на колаче'', само њега и његову политику претвориће у октобарски политички пепео!