Јутро није обећавало.Сједим са начелником општине Братунац Недељком Млађеновићем и разговарамо о плановима за санацију штете од поплава. И шта год испланирамо нешто фали-механнизације највише, горива, новца. Пореска управа на све то пријети блокадом рачуна због дуга општине од 8.000 КМ.
Из Владе уредно враћају све захтјеве уз образложење- на нашем сајту имате нови образац, па га попуните. А на сајту нигдје обрасца. Јасно је, добијају на времену, да ништа не ураде. Истина, јутрос су назвали и саопштили да су ''Шуме'' са Сокоца задужене да нам уступе механизацију. Зовемо их а они се чуде-ми немамо машина, ко вам је то рекао!?
Манекени из власти, сваког дана, дођу, сликају се и оду. Још ни марке помоћи, ни литра нафте, нити иједне машине. 126 клизишта пријете. Ноћас је исељено шест кућа.
Последња нада су нам Оружане снаге. Окренем Оперативно-комуникацијски центар и у року од сат времена добијем одговор:''Механизација и понтонски мостови стижу сутра!''.
Зар Цвијановићкин штаб то није могао урадити још раније? Зар им је толико проблем био затражити помоћ од Оружаних снага које и ми плаћамо? Све локације на које су стигли, стигли су на захтјев начелника и градоначелника. Цвијановићкин штаб не жели да сарађује са њима. Њихове куће се не руше.
А онда ме зове један министар из Савјета министара и моли да Оперативно-комуникацијском штабу пошаљемо захтјев за запрашивање комараца.Све је обезбјеђено, али Цвијановићкин штаб неће да им пошаље захтјев или информацију по којој би могли поступити.Њих не уједају комарци. Они су у кабинетима или хеликоптерима. Шаљемо им захтјев испред наше општине и молим градоначелнике и начелнике које познајем да учине исто.
И док рјешавамо проблеме који су одавно требали бити ријешени да штаб команданта Цвијановић ради да помогне народу умјесто што нас засипа демагогијом,или да директор Цивилне заштите извјесни Елез зна шта му је посао, начелник Млађеновић ми прича о шесточланој породици Милинковић којој је набујала ријека Крижевица однијела кућу, чак и плац на којем је кућа била изграђена.Изнијели су само иконе. Сиротиња, отац и мајка, Стојан и Нада, раде за наднице.Честити и поносни људи који нису сузе пустили, никога кривили, чак ни помоћ од општине нису затражили. Нашли су неки мањи стан, а општина им плаћа кирију.
Дирнуло ме то њихово достојанство, понос.Разговарамо како им помоћи. Општина би могла наћи плац,обезбиједити потребну документацију, знамо и ко ће им бесплатно урадити пројекат, треба још наћи рјешење за остало. Имућнији Братунчани, привредници, угоститељи, трговци, одувијек су се одазивали позиву за помоћ и заједно много тога урадили за становнике ове општине. Умију Братунчани међусобно закрвити, али увијек притекну у помоћ када то затреба. Тако је било и сада. На састанак су дошли сви. Једни су обећали темељ, други блокове, трећи столарију, четврти плочу, пети цријеп, шести бетон, седми грађу.Колега Неђо Трнинић, посланик ДНС-а из Братунца у НС РС, и ја, уплатићемо дио својих примања на Милинковићев рачун.Кућа ће бити готова до септембра, сигурна сам.
Вече дочекујем у селима поред Дрине. Поток у селу Слапашница, који се сада може прескочити, однио је пут, мост. Мјештани су већ направило нови од дасака. Знају, малина стиже, без пута су пропали... Мало даље, у селу Полом, клизишта. Уништени усијеви и малина.Наноси бујице затрпали су поља са малинама. Годишњи приход од малине у Братунцу је износио око пет-шест милиона КМ. Ове године, тешко да изгура на два.Бујица је уништила голу егзистенцију.
