У овој земљи, политички аутисти, стално воде неке негативне трке: гдје је мање лоше- у РС или ФБиХ; ко ће кога ''укинути'', подметнути итд. Вољела бих да водимо оне позитивне утакмице и да се РС већ сутра бори да претекне ФБиХ у сјајном успјеху тузланских љекара који су урадили прву лапараскопску трансплатацију бубрега у регији.
http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/14089/novi_uspjeh_tuzlanskih_ljekara_izveli_prvu_laparoskopsku_transplantaciju_bubrega_u_regiji.html
И драго ми је што у овој земљи постоји нешто попут УКЦ Тузла, чији примјер сви треба да слиједимо: како бити најбољи и помоћи другима; како увијек за пацијента имати осмијех и топлу ријеч.
И нисам љубоморна. Од срца честитам тузланским љекарима. Драго ми је што су постигли овај сјајан успјех, што је њихова Клиника за срце раме уз раме са Београдом.
И увијек се питам зашто сви не можемо бити као они.Не треба пуно. Само треба бити позитиван и имати вољу за напредовањем.Од њих треба да уче све институције и сама држава.
Прије четири године, са доста резерве и суздржаности, револта јер нисмо добили упутницу за Београд него за Тузлу, одвела сам мајку у УКЦ Тузла. Нисмо иамле чак ни сву потребну документацију, али љубазна и насмијана сестра нам рече:''Не долази у обзир да се враћате, донијећете накнадно''.Помислих да смо имале срећу да налетимо на једну љубазну сестру. Али, за мјесец дана у УКЦ, ниједан намрштен поглед. Врхунски професионалци, љекари, и љубазно особље.Просто ми је невјероватно било да тако нешто постоји у овој земљи. И вољела бих да сви макар мало научимо до њих.
http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/14089/novi_uspjeh_tuzlanskih_ljekara_izveli_prvu_laparoskopsku_transplantaciju_bubrega_u_regiji.html
И драго ми је што у овој земљи постоји нешто попут УКЦ Тузла, чији примјер сви треба да слиједимо: како бити најбољи и помоћи другима; како увијек за пацијента имати осмијех и топлу ријеч.
И нисам љубоморна. Од срца честитам тузланским љекарима. Драго ми је што су постигли овај сјајан успјех, што је њихова Клиника за срце раме уз раме са Београдом.
И увијек се питам зашто сви не можемо бити као они.Не треба пуно. Само треба бити позитиван и имати вољу за напредовањем.Од њих треба да уче све институције и сама држава.
Прије четири године, са доста резерве и суздржаности, револта јер нисмо добили упутницу за Београд него за Тузлу, одвела сам мајку у УКЦ Тузла. Нисмо иамле чак ни сву потребну документацију, али љубазна и насмијана сестра нам рече:''Не долази у обзир да се враћате, донијећете накнадно''.Помислих да смо имале срећу да налетимо на једну љубазну сестру. Али, за мјесец дана у УКЦ, ниједан намрштен поглед. Врхунски професионалци, љекари, и љубазно особље.Просто ми је невјероватно било да тако нешто постоји у овој земљи. И вољела бих да сви макар мало научимо до њих.
